Kurti: "Do proleća"
Pregovori sa Srbijom oko normalizacije odnosa između Kosova i Srbije zasnivaju se na ponudi EU, koju je podržao i Berlin i Pariz, izjavio je Aljbin Kurti.
Izvor: Kosovo online
Sporazum Beograda i Prištine, koji podseća na onaj dve Nemačke nakon Drugog svetskog rata, trebalo bi da omogući integraciju Kosova u međunarodne institucije, uključujući i Ujedinjene nacije, ocenio je u intervjuu za crnogorsku Gradsku RTV premijer Kosova Aljbin Kurti, prenosi portal CdM.
“Od devetog septembra ove godine, mi imamo jedan model na koji ćemo se oslanjati tokom naših budućih pregovora, koji moraju da počnu odmah. Zapravo, tu se kaže da za nekoliko dana, pa otprilike do sledećeg proleća, trebalo bi da imamo sporazum za potpunu normalizaciju odnosa. U međuvremenu, dogovorili smo se da Kosovo ne nastavlja sa kaznama za automobile koji imaju ilegalne tablice KM i druge iz vremena vladavine Miloševića. Srbija neće više izdavati takve tablice i mi im dajemo mogućnost, prostor od nekoliko meseci, kao mere za međusobno poverenje, da bismo postigli ovaj dogovor koji je veoma važan, ne samo za Kosovo i Srbiju, nego i za ceo naš region”, istakao je Kurti.
Naglasio je da je nakon proglašenja nezavisnosti Kosovo postalo normalna država, "ali da Srbija to nije", i da je to stvar, kako kaže, srpskog naroda.
“Ni naši odnosi nisu normalni. Normalizacija odnosa znači da na kraju imamo jedan sporazum, dogovor koji je međunarodno pravno obavezujući i u kojem, kao fokus, imamo međusobno priznanje. Znate da Kosovo ne priznaje Srbiju, Srbija ne priznaje Kosovo, i sada imamo rok da se to međusobno priznavanje sprovede negde do proleća sledeće godine. To je dogovor koji je postignut i koji je Srbija prihvatila”, kazao je Kurti.
Srbija je, dodaje, prihvatila i da se otvore pregovori koji će biti bazirani na toj ponudi iz Brisela, a koji su podržani od strane Francuske, Nemačke i SAD. Plan je, kako kaže, da se iduće ili one naredne nedelje organizuje sastanak u Briselu, gde će se početi sa pregovorima o normalizaciji odnosa.
“Od 33 sporazuma koji su u postigli Kosovo i Srbija u Briselu, dve trećine tih sporazuma Srbija nije izvršila, nije implementirala. Imamo gorko iskustvo sa Srbijom u smislu da potpisati i implementirati sporazum su dve potpuno različite stvari. Radiću na tome da potpisivanje sporazuma i njegova implementacija dođu u isti kontekst”, naglašava Kurti.
Smatra da to neće biti lako, ali i da nije nemoguće.
“Sada imamo Brisel, Pariz, Berlin i Vašington kao garanciju. Zato ovu deklaraciju vidimo kao pozitivan progresivan korak, u pravom smeru”, istakao je Kurti.
Navodi da u sporazumu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine ima elemenata koji su preuzeti od modela dve Nemačke, koji je omogućio njihovo članstvo u međunarodnim organizacijama.
“Ali, uzimajući u obzir situaciju sa Kinom i Rusijom, koje nisu demokratske zemlje i koji su u velikoj tenziji sa demokratskim zapadom i imaju pravo veta, nije baš racionalno očekivati da će oni za par meseci promeniti mišljenje”, smatra Kurti.
Uz sporazume, dodaje, neophodno je i suočavanje sa prošlošću.
“Znači Vili Brant u Ostpolitiku, početkom 70-ih, nije počeo sa sporazumom i pregovorima, nego time što je otišao u Varšavu. Ja mislim da je i u Srbiji veoma važno da se dešava takvo suočavanje sa prošlošću. To je dobro i za našu sadašnjost, ali takođe i za buduće generacije”, kazao je Kurti.
Na pitanje da li danas u Srbiji ima nekog ko bi napravio gest kao tadašnji nemački kancelar Vili Brant – koji je klečao pred spomenikom jevrejskim žrtvama Holokausta, Kurti kaže:
“Naravno da ima u Srbiji takvih ljudi, ali oni su pojedinci i nemaju prostor za delovanje. Nemaju snagu i moć koja dolazi sa vlašću, znači, oni jesu u opoziciji i jesu u vanparlamentarnoj opoziciji. Sada, verovatno će biti potrebno malo vremena za to, ali živimo u teškim i čudnim vremenima”, naglašava Kurti.
On je naveo da su stvari još otvorene jer će otpočeti pregovori.
“Ubeđen sam da bi Srbija želela da ovi pregovori traju par godina, dok se svetske prilike promene, i to ne mislim samo u SAD već i u Evropi. Tu se radi o ekstemnoj desničarskoj tački gledišta na život i svet, i ja mislim da tu, u Srbiji, glavnu ulogu nema predsednik Aleksandar Vučić, već Srpska pravoslavna crkva koja je tesno povezana sa Moskvom, Beogradski univerzitet i mediji koji su više povezani sa SPC i Rusijom nego sa političkom vlašću. Mislim da oni kontrolišu diskurs Srbije”, kaže on.
Iako kaže da je optimista, Kurti naglašava da potpuna normalizacija mora da obuhvati i tranzicionu pravdu, bez čega, dodaje, nema ni pomirenja. A pravda se, kaže, ne postiže samo na sudu.
“Nego se dešava i u javnom mnjenju i u tome što i političari, intelektualci, civilno društvo razgovaraju u tome. I na taj način distanciraju se od režima Miloševića i od zločina koji je on počinio tokom rata na Kosovu i ne samo na Kosovu”, objašnjava Kurti.
U podsećanju na politička ubistva – Ivana Stambolića, Zorana Đinđića i Olivera Ivanovića, Kurti poručuje da "Srbija nema evropsku budućnost bez distanciranja od Miloševića, a takođe i od zvanične Rusije, odnosno, kako ističe, despotskog predsednika Putina".
Upitan da prokomentariše to što je vlada Crne Gore u tehničkom mandatu, na čijem je čelu premijer kojem je izglasano nepoverenje Dritan Abazović, rekla da će se zalagati i truditi da Crnu Goru uvede u Otvoreni Balkan, te da li to može dovesti do poremećaja odnosa između Albanaca i Crnogoraca koji su tradicionalno dobri, Kurti ističe da se to, po njegovom mišljenju neće dogoditi.
“Ne mislim da će se odnosi između Albanaca i Crnogorca pogoršati, mislim da će se poboljšati. Ubeđen sam u to zato što je Crna Gora članica NATO, ali i zbog toga što je tu predsednik Đukanović. On je veoma jasan i poznaje region verovatno bolje od mene. Ja znam puno toga, ali ja mislim da gospodin Đukanović naš region zna bolje zbog iskustva koje ima, i ne mislim da će se naši odnosi pogoršati. Znam da je Otvoreni Balkan otvoren za Crnu Goru, ali ne mislim da je Crna Gora otvorena za Otvoreni Balkan”, ističe premijer Kosova.
Dodaje i da mu je žao zbog rezultata nedavno održanih lokalnih izbora u Crnoj Gori, naročito u Podgorici, i naglašava da smatra da je to jedan od najnegativnijih događaja na Balkanu ove godine.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
